Video Galerija | Društvo pedagoga fizičke kulture Srbije

Video galerija

Snimci sa seminara, kongresa, letnjih i zimskih škola.

STRANICA VIDEO GALERIJE POSVEĆENA JE OPERATIVNOM PRIKAZU ČASOVA SA PRIMENOM SLEDEĆIH MERA ZA USAVRŠAVANJE METODOLOŠKE OSNOVE
VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA NA ČASU

Promovisanje časa kao didaktičke celine, što znači osloboditi se od didaktičkog formalizma u struktuiranju četvorodelne podele časa u pravcu funkcionalne povezanosti sadržaja svih njegovih delova u odnosu na glavnu temu, koji bi se tako realizovali kao kontinuirani proces u vise uzastopnih časova.

lzbor vežbi sa vodećom ulogom u formiranju motornog zadatka tako što vežbe za pojedine delove časa treba da poseduju određen transformacijski kapacitet – vežbe istorodnih elemenata sa glavnom temom odnosno da se svaka prethodna vežba u metodskom postupku obuke nadovezuje sa narednom, kako u toku jednog časa, tako i u više uzatopnih. Naravno da je izbor ovakvih vežbi i najteži i najogovorniji deo planiranja i zahteva dobro poznavanje biomehaničke strukture glavne teme i zakonotosti koji vladaju tim kretanjem, kako bi se prepoznala njihova ukupna obrazovna vrednost.

Pravovremeni izbor oblika i metoda rada, odnosno, pitanje koje se, s tim u vezi postavlja, je pravovremenost primene jedno od osnovnih organizacionth oblika rada – frontalni, grupni, individualni – dakle, u planiranju jedne programske celine – teme, treba planirati koji je od organizactonth oblika rada najefikasnije s obzirom na složenost motornog zadatka koji se uvežbava, dinamiku njegove realizacije, prostrone uslove, opremljenost, sastav odeljenja i druge elemene koji bi bill značajni u konktretnoj situaciji.

lzbor metodskih postupaka obučavanja je značajno sa stanovišta zahteva intenzivno organizovane nastave – analitički, sintetički, kombinovani, odnosno s obzirom na faze formiranja motoričkog stereotipa do koje mere treba primeniti pojedine. Dosadašnja saznanja daju blagu prednost sintetičkom postuku pošto analitički podrazumeva rasčlanjavanje nekog složenog motorog zadatka i ako se duže uvežbavaju samo delovi glavnog zadatka, čak pod pretpostavkom da su to vežbe mehanički istorodne sa glavnim zadatkom, mogu se ti delovi formirati kao posebni stereotipi, koji se kasnije teže sintetizuju.

Diferencirani pristup izbora nivoa složenosti nastavne teme u pojedinim fazama uvežbavanja uzimaju se u obzir individualne razlike među učenicima koje zapravo predstavljaju kriterijum kada se planira prag optimaliteta postavljenih zadataka, što je značajno za ukupne efekte procesa obučavanja i usvajanja motornog zadatka.

Korišćenje savremene informatičke tehnologije podrazumeva planiranje savremenlh tehničklh sredstava kojima se značajno doprinosi organizaciji rada, vizualizaciji, praćenju efekata rada i samokontroli učenika.

DIDAKTIČKA STRUKTURA ČASOVA

I Uvodenje učenika u rad

Organizaciona, fiziološka i emotivna priprema učenika.
Sredstva: elementi, delovi glavnog zadatka; vežbe rastezanja i labavljenja.

II Specifična priprema učenika

Organizaciona metodička priprema za obuku glavnog zadatka.
Sredstva: manje složena kretanja i veće obrazovne vrednosti za obuku ili uvežbavanje tehničko-koordinacionih elemenata glavnog zadatka.

III Tehnička priprema učenika

Obuka i uvežbavanje glavnog zadatka, elementi usavršavanja fizičkih sposobnosti.
Sredstva: sadržaji plana i programa metode fizičke pripreme.

IV Pedagoške i didaktičko-metodičke napomene

Ocena rada na času, smirivanje organizma.
Sredstva: komentar nastavnika uz isticanje dobrih primera izvođenja vežbi; prikaz narednih zadataka.