IV OBUKA OSNOVNIH
ELEMENATA – NISKA GREDA

(MOGUĆA KOMBINACIJA ZA OBAVEZNI SASTAV)

I PRESKOK ,,RAZNOŠKA”

Video Galerija > IV OBUKA OSNOVNIH ELEMENATA NA NISKOJ GREDI (MOGUĆA KOMBINACIJA ZA OBAVEZNI SASTAV)

UVOD

Vežbe na gredi izvode se u specifičnom režimu kretanja s obzirom na smanjenu površinu oslonca i visine od tla, te se prilagođavanjem dimenzija od propisanih (5 metara dužine, 120 santimetara visine i 10 santimetara širine) ovi otežani uslovi tokom obuke olakšavaju korišćenjem niskih greda, švedskih klupa i poluvisokih greda. Ova prezentacija odnosi se obuku na niskoj i poluvisokoj gredi i švedskim klupama.

S obzirom na ograničeni broj časova iz programa vežbi na tlu i spravama, nastavnik treba, prilikom planiranja dinamike vremanske dimenzije programa vežbi na niskoj gredi, da pre ovih vežbi planira vežbe estetskog oblikovanja pokreta (prikazane u sekciji Pripremne vežbe estetskog oblikovanja pokreta) i kombinacijima vežbi na tlu, kako bi vežbačice ovladale osnovnom tehnikom elementarnih pokreta sa zahtevom estetskog izražavanja karakterističnog za ovu sportsku disciplinu (držanje tela, hodanje, poskoci, okreti, izdržaji…) i tako kao savladana kretanja sada se izvode u kombinaciji u otežanim uslovima(smanjena površina) bez značajnijeg odstupanja od njihove konvencionalne tehnike.

Časovi sa ovom temom održani su u OŠ „Jovan Cvijić“ u Zrenjaninu sa optimalnim uslovima i u OŠ ,,Dr Aleksandar Sabovljev” u Ečki u adaptiranoj prostoriji dimenzija 12X4. Skromni uslovi u obe škole, ako se racionalno iskoristi prostor, radna disciplina, raspoloživi broj časova i u odnosu na ove činjenice odaberu vežbe i moguće kombinacije u postupku obučavanja koje formiraju suštinu karaktera vežbanja, nisu značajnije uticali na savladavanje primenjeniog programa, što je, između ostalog, cilj ove prezentacije.

Odabrane vežbe na gredi u ovoj prezentacicji, rukovodeći se pricipom sintetičkog pristupa obučavanja, uvežbavane su kao kombinacije sa najmanje dve vežbe do moguće kompozicije koja sadrži najosnovnije vežbe na gredi. Posebno je posvećena pažnja ritmu u kombinacijama, odnosno da se na kraju jednog dela kombinacije od dve i više vežbi taj zavšetak naglasi izrazitijim tonusom muskulature tela u kratkom „izdržaju“, kako je navedeno u opisu prikazanih vežbi, ili, kako se kaže u žargonu stručnjaka, delovi kombinacija su kao rečenica gde se posle ispisanih reči (vežbi) u rečenici stavlja „tačka“ i sledeći deo počinje velikim slovom, što sve daje celoj kombinaciji ritam kao dodatni ukras vizuelnoj percepciji.

Obuke i uvežbavanje vežbi, prikazane su sa učenicima dva peta razreda na redovnim časovima (autentični uslovi u svakodnevnoj praksi) za dve teme, odnosno, u jednom odeljenju greda i akrobatika, a u drugom odeljenju greda i preskok preko kozlića, tako da je na jednoj spravi neophodno čuvanje i pomaganje a na drugoj samo kontrola i ispravljanje grešaka. Ovi učenici, kao u najvećeim slučajevima u našoj praksi, prethodno nisu imali nikakva predznanja iz vežbi na spravama i tlu, te je jedan broj časova namenjen za obuku najosnovnijih pokrete trupa, ruku i nogu sa estetskim zahtevima i vežbama za usavršavanje snage velikih grupa mišića trupa, radi obezbeđivanja pravilnog držanja tela kao osnovnog uslova za izvođenja svih pokreta u vežbama na tlu i spravama (gimnastici).
Ovaj program (vežbe esteskog oblikovanja pokreta, po tri vežbe na svakoj spravi iz programa za fizičku pripremu, i po dve sprave u svakoj školi) realizovan je za ukupno devet časova.
Napominjemo da su za sve vreme vežbanja učenicima predstavljeni konturogrami biomehaničkog modela vežbi, zbog značaja stvaranja jasne vizuelne predstave kod učenika i shvatanje uzročno posledičnih veza spoljnih i unutrašnjih sila pri vršenju pokreta. Tako će učenik usavršiti sposobnost koordinacionog upravljanja pokreta uz neprekidne senzorne korekcije tog pokreta.
S obzirom da se u ovom uzrastu vežbe izvode sa dosta karakterističnih grešaka, što je uobičajeno u našoj školskoj praksi, cilj ove prezentacije jeste da se ukaže i na poteškoće na koje nastavnik nailazi u nastojanju da svaki učenik postigne svoj optimalni rezultat i tako unapredi svoju specifičnu motoriku i psihomotorni status u celini.

1. Niska greda, švedska klupa, poluvisoka greda

Sadržaj:

– Hodanje
– Poskoci
– Okreti
– Naskoci i saskoci
– Kombinacije od naučenih vežbi

Osnovna škola „Dr Aleksandar Sabovljev“ – Ečka

UČENICI V1 RAZREDA PRIPREMLJENI SU ZA ČAS

VEŽBAČICE SU ČEONO IZA ŠVEDSKE KLUPE, JEDNA ZA DRUGOM
NA ŠEDSKOJ GREDI ZAUZIMAJU POČETNI POLOŽAJ

KOMBINACIJA 1

  • Hodanje na široj strani švedske klupe, na kraju saskok uvitim telom pored grede bočno (otvorenih stopala prema strani skoka), predručenjem u uzručenje, meki sunožni doskok, ruke se zaustavljaju u predručenju, odručiti, stav spetni sa zategnutom muskulaturom prednjeg i zadnjeg dela tela.
  • Prelazak na mesto kod švedskog sanduka, koji je postavljen na jednom kraju uz gredu, kratkim zaletom naskok u upor čučeći odnožno jednom, okret za 90° u upor klečeći, zanožno drugom (mala vaga), premeštanjem zanožne noge u zgrčno prednošenje i podizanje trupa, prelazak na poluvisoku gredu, hodanje, isti saskok.

Gimnastički korak

Saskok uvitim telom pored grede bočno

KOMBINACIJA 2

Prethodnoj kombinaciji na polovini grede dodati okret na oba stopala za 180°, dva do tri koraka unazad, okret 180°, isti saskok . Prelazak kod švedskok sanduka i ista kombinacija.

Okret u usponu za 180° počučnjem

KOMBINACIJA 3

Korakom zibom počučnjem stajne noge i opružanjem iskoračne u nisko prednoženje u stav prednožni, dva koraka u usponu sa čeonim krugom jednom rukom, druga izdržaj u odručenju („valcer korak“); iskorakom sunožni okret na obe za 180° , korak unazad, isti saskok. Prelazak kod švedskok sanduka i ista kombinacija.

Valcer korak

VEŽBAČICE NA POLUVISOKOJ GREDI (prva grupa)

KOMBINACIJA 4

  • Naskok u upor čučeći odnožno jednom, okret za 90° u upor klečeći, zanožno drugom (mala vaga), premeštanjem zanožne noge u zgrčno prednošenje i podizanje trupa;
  • „Valcer korak“ do kraja grede, okret u čučnju za 180°, kao lakši jer se težište tela približava površini oslonca; predručenje, u početku okreta radi saopštavanja rotacionog impulsa da bi se postepenim odručenjem kretanje usporilo i zaustavilo u položaju čučnja sa naglašenim tonusom muskulature ramenog pojasa i lopatica; izdržaj; usprav;
  • Iskorakom stajne noge i prenosom t.t.zamahom iste ruke kroz priručenje do uzručenja, druga ruka izdržej u odručenju, stav zanožni;
  • Zakorakom iste noge i prenos t.t. na istu, bočni zamah rukom kroz priručenje do odručenja, stav prednožno, izdržaj;
  • Dva do tri koraka, sunožni okret za 180°, korak unazad, isti okret, isti saskok;

Upor klečeći, zanožno drugom (mala vaga)

Okret u čučnju za 180°

VEŽBAČICE NA ŠVEDSKOJ KLUPI (druga grupa)

Ista vežba kao prethodna na poluvisokoj gredi

NASTAVNIK SA UČENICIMA KOJI SU UČESTOBALI U OVOM PRIKAZU

Osnovna škola „Jovan Cvijić“ – Zrenjanin

UČENICI V3 RAZREDA PRIPREMLJENI SU ZA ČAS

VEŽBAČICE NA NISKOJ GREDI

KOMBINACIJA 5

  • Na početku grede sunožni stav u usponu uzručenjem, napeti  uspravni stav  (opružanje u potiljačnom zglobu, grudnom delu kičmenog stuba i skočnim zglobovima, ramena su povučena malo unazad i brada  malo podignuta);
  • Korakom zibom počučnjem stajne noge i opružanjem iskoračne u nisko prednoženje u stav prednožni, dva koraka u usponu sa čeonim krugom jednom rukom, druga izdržaj u odručenju („valcer korak“);
  • Na kraju grede saskok pruženim telom, predručenjem u uzručenje, meki sunožni doskok, ruke se zaustavljaju u predručenju , odručiti, stav spetni sa zategnutom  muskulaturom prednjeg i zadnjeg  dela tela.

Napomena:
Obratiti pažnju da pokretima ruku uvek prethodi pravilan uspravni stav i da pokret počinje kontrakcijom mišića ramena (princip centralizacije pokreta.

Saskok priženim telom

KOMBINACIJA 6

  • Prva dužina grede ista kao u prethodnoj vežbi s tim da se na kraju grede izvede okret u čučnju za 180° , izdržaj;
  • Usprav, stav prednožno, odručenje;
  • Iskorakom stajne noge i prenosom t.t.zamahom iste ruke kroz priručenje do uzručenja, druga ruka izdržej u odručenju, stav zanožni;
  • Zakorakom iste noge i prenos t.t. na istu,bočni zamah rukom kroz priručenje do odručenja, stav prednožno, izdržaj;
  • Dva koraka napred, okret za 180° usponom na obe noge, uzručenje obema, završiti okret u odručenju do stava zanožno, izadržaj;
  • Dva koraka napred, isti saskok kao u prethodnoj vežbi.

KOMBINACIJA 7

Isti polazni stav. Iskorakom i malim odskokom jedne, privlačenjem druge i doskok na privučenu nogu („galop), iskorak prednožne i odskokom i doskokom na istu nogu, zamajna noga za vreme leta savijena u zglobu kuka i kolena, tako da su natkolenica i potkolenica pod 90° („dečiji poskok“). Ponoviti ovu kombinaciju do kraja grede, završiti sunožnim usponom,  nekoliko  koraka  unazad do stava prednožno, izdržaj, nekolko koraka do kraja grede, saskok kao u prethodnim vežbama.

Galop napred

Dečiji poskok

KOMBINACIJA 8

Isti polazni položaj. Hodanje do polovine grede, ravnoteža osloncem na jednoj nozi, druga odnožno pogrčena, stopalo nasloljeno na unutrašnji gležanj stajne noge, uzručiti jednom, odručiti drugom, zakorakom odnožne i korak unazad drugom, stav prednožni, odručenje. Sa dva do tri koraka saskok na kraju grede kao u prethodnoim vežbama.

Ranoteža osloncem na jednoj nozi

KOMBINACIJA 9

Kombinacija od naučenih vežbi na gredi.

NASTAVNIK SA UČENICIMA KOJI SU UČESTOVALI U PRIKAZU

2. Preskok – raznoška

Preskoci sadrže delom ciklične i delom acikličlične pokrete koji se smenjuju u skladnom i tačno  povezanom redosledu i tako doprinose usaršavanju koordinacione  kontrole upravljanja ovim i sličnim pokretima.
Prezentacija ovog časa obuke preskoka raznoške realizovana je u ograničenim prostornim uslovima i  sa raspoloživim spravama u OŠ ”Dr Aleksandar Saboljev” u Ečki  tako da su za ovu  obuku odabrane vežbe koje mogu da se izvode u takvim uslovima, a da, ipak, obezbeđuju učenje i uvežbavanje osnovnih faza preskoka tehnike raznoške od čijih ovladavanja zavisi ovladavanje tehnike u ceini (kratak zalet, sunožmi naskok i odskok vertikalno usmeren, faza prvog leta i osećaj položaja tela u prostoru, faza drugog leta i sunožni doskok). Mali broj učenika u odeljenju je olakašavajuća okolnost za organizaciju rada na času s obzirom na raspoloživi prostor.
Prelazak iz cikličnog kretanja-trčanja u aciklično-sunožni naskok i odskok  izvođeno je, najpre,  na tlu u slobodnom prostoru u uvodnom delu časa, a zatim na odskočnoj dasci sa zaletom od svega 4m, od   potrebne dužine za preskok preko kozlića (oko 9m).
Posebna pažnja poklonjena je vertikalnom usmeravanju odskoka, fazi prvog leta   i doskoku pošto su  to najznačajnije faze  za ovladavanje koordinacijom pokreta delova tela u prostoru prilikom preskoka raznoškom.
Raspoloživi časovi obuke  i uvežbavanja organizovani su u dve do tri grupe sa različitim  vežbama, pretežno sintetičkog i ,,prinudnog“ karaktera i sa povezianjem po dve faze preskoka, a prva grupa i tehnikom preskoka u celini.

Sadržaj:

– Zalet
– Sunožni naskok i odskok
– Prvi let
– Upor
– Drugi let
– Doskok

VEŽBAČI SU U PODELJENI U TRI GRUPE:

1. Na parteru
2. Na švedskoj klupi
3. Na švedskom sanduku

Cilj:

Prva faza leta i doskok

1. Žablji poskoci: iz čučnja, odrazom, zamahom ruku u predručenju mala faza leta napred gore, uz pomoć nastavnika kukovi u fazi leta su podignuti iznad visine ramena, doskok na ruke, a zatim na stopala u upor čučeći i povezano ponoviti isto dva do tri puta.
2. Na početku švedske klupe, iz čučnja kao u vežbi 1, ali doskok je u uporu raznožno, ponovo isto kao vežba 1. Na kraju klupe, okret za 900, odrazom saskok pruženim telom, meki doskok.
Vežba se izodi uz pomoć nastavnika učenicima manjih motoričkih sposobnosti.
3. Na početku švedskog sanduka uzduž naskok u upor čečeći: isto kao u prethodnoj vežbi, do upora čučećeg na drugom kraju sanduka i zamahom ruku predručenjem gore, saskok pruženim telom, meki doskok.

NAPOMENA:
Navedene vežbe, osim što su namenjene za obuku prve faze leta i doskoka, na časoima uvežbavanja tehnike u celini mogu da se primene za specifičnu pripremu (zagrevanje).

1. Žablji  poskoci na tlu

2. Žablji  poskoci na švedskoj klupi, doskok

3. Žablji poskok, saskok pruženim telom, doskok

VEŽBAČI NA KRATKOM ZALETIŠTU – ispred kozlića švedski sanduk (dva okvira)

Cilj:

Položaj tela u fazi prvog leta i prelaz sprave raznoškom.

1. a) Kratak zalet, sunožni naskok i odskokom sa odskočne daske naskok na švedski sanduk u upor stojeći raznožno;
2. b) Posle nekoliko ponaljanja prethodne vežbe, vežbač iz upora stojećeg raznožno prelazi u upor stojeći na kozliću i odrazom vrši preskok raznožno preko kozlića.*
___________________
*Nema snimka, samo crtež

Vežba za obučaanje prve faze leta

VEŽBAČI  NA  KRATKOM ZALETIŠTU – odskočna daska, kozlić

*Klikom možete zaustavi pokret u pozi prelaska tela nad spravom

Cilj:

Sunožni naskok i odskok i vertikalno usmeravanje prvog leta

1. Kratak zalet, sunožni naskok i odskok, u fazi prvog leta posle kontakta sa spravom, vežbač, uz pomoć nastavnika, zaustavlja dalje kretanje i markira položaj tela u uporu karakterističan za ovu fazu tehnike preskoka.
2. Ista vežba ali sa preletom preko lastiša – naglašava se vertikalno usmeren odskok*
_____________________
*Nema na snimku, samo crtež

1. Položaj tela u fazi prvog leta uz pomoć nastanika

2. Vežba za fazu prvog leta uz pomoć i sa preprekom

Cilj:

3. Preskok u celini – prva grupa

*Klikom možete zaustavi pokret u pozi prelaska tela nad spravom

Iznad šedskog sanduka razapet je lastiš: Sa nekoliko koraka zaleta, sunožnim naskokom i vertikalno usmerenim sunožnim odskokom sa daske, prvi let preko lastiša, odraz rukama, drugi let*- raznoška, doskok se izvodi uz čuvanje nastavnika zbog blizine zida.

NAPOMENA:
Ovaj preskok kao najbolji, prikazan je celom odeljenu u zaršnom delu časa, a učenik je pohvaljen od strane nastavnika, što je za njega bilo značajno da ga drugovi prihvate, jer je iz hraniteljske porodice, pa je bio izložen ruganju od strane nekih drugova.

Zalet, naskok i odskok sa daske**

______________
*Klikom na položaj tela u fazi drugog leta, može da se zaustavi ova poza radi analize.
**Zbog nedooljnog prostora, zalet nije uvežbavan primereno ovoj fazi preskoka

R A Z N O Š K A

Prva faza leta, odraz rukama, druga faza leta, doskok

Za uspešno saladavanje tehnike preskoka, potrebno je istovremeno

raditi na jačanju muskulature koja je značajna za savladavanje ove

tehnike – opružača nogu, zgloba kuka i ramenog pojasa.

(Vežbe i doziranje preuzimaju se iz radnog kartona, prikazano u sekciji Individualne fizičke pripreme)

VEŽBAČI NA DVA RADNA MESTA- na švedskim klupicama

1. Vežba za opružače nogu i zgloba kuka – amortizujući skokovi (skok u dubinu)

– Naskok na klupicu u čučanj, odrazom i opruženim telom saskok meki doskok i povezano odskok opruženim telom, doskok.

NAPOMENA:
Skokom u dubinu intenziviraju se efekti ove vežbe jer kretanje vrši neka spoljna sila (sila zemljine teže), a to kretanje (spuštanje u čučanj) podvrgnuto je kontroli mišića opružača zgloba kuka, kolena i skočnog zgloba, koji svojom kontrakcijom regulišu brzinu posle skoka u dubinu, kada se zbog stečane inercije povećaa brzina kretanja i potrebno je veće naprezanje mišića da se suprotste spoljnoj sili. zato su ove vežbe efikasnije od čučnja iz uspravnog stava. Opružanjem tela posle čučnja je takođe značajan za jačanje opružače nogu.

2. Vežba za ruke i ramenog pojasa – skraćeni sklekovi

– Vežbač izvodi sklekove iz upora za rukama na tlu, oslonjenih nogu na klupici, partner mu blago pridržava stopala.

Napomena:
Vežbač sam određuje koji deo nogu oslanja na klupic (butane, ili potkolenicu) I tako smanjenom dužinom trupa dozira opterećenje koje je primereno njegovim mogućnostima. Fiksiranjem stopala zatvara se kinetički lanac i time se omogućuje da vežbač što pravilnije izvodi vežbu.

← Nazad na Video galeriju