METODOLOŠKI PRISTUP INDIVIDUALNE FIZIČKE PRIPREME UČENIKA MODELIRANO U DIDAKTIČKU STRUKTURU ČASA – GLAVNOG DELA

Video Galerija > METODOLOŠKI PRISTUP INDIVIDUALNE FIZIČKE PRIPREME UČENIKA MODELIRANO U DIDAKTIČKU STRUKTURU ČASA – GLAVNOG DELA

Uvod

          Stručnoj javosti je poznato da u teoriji postoji nedoumica u određivanje pojma i termina u vezi sa transformacijskim procesima fizičkih sposobnosti pod uticajem vežbanja, odnosno, razvijanje ili usavršavanje tih sposobnosti, što su samo naizgled dva terminološka i pojmovna sinonima. U ovom prikazu autor se opredelio za termin usavršavanje priklanjajući se sledećoj terminolškoj definicija ova dva pojma :
– razvijanje fizičkih sposobnosti je prirodan proces promena ovih sposobnosti u toku ontogeneze, nezavisno od intervencija u procesu fizičkog vežbanja;
– usavršavanje fizičkih sposbnosti je stručno pedagoško – metodički proces rukovođenja u cilju uticanja da se ova svojstva izmene u potrebnom pravcu.

Cilj

          Da se ukaže na neke mogućnosti didaktičke i metodičke artikulacije prvog tematskog područja Plana i programa za fizičko vaspitanje u osnovnoj i srednjoj školi pod nazivom Razvijanje fizičkih sposobnosti izborom efikasnih metoda i oblika rada u aktuelnim uslovima izvođenja nastave fizičkog vaspitanja.

Metode

          Metode, koje se primenjuju u ovom prikazu, zasnivaju se na intervalnom smenjivanju vežbanja i pauza, kao i na uzajamno utvrđenom odnosu između intenziteta i obima vežbanja. To su:

• metod trajnog rada
  Područje primene: atletika (trčanja), igre sa loptom.Fiziološko dejstvo: opšta izdržljivost (aerobni kapacitet), lokalna mišićna izdržljivost, otpornost prema zamoru;
  Vreme izvođenja: jesenji i prolećni ciklus
• metod intervalnog rada (ekstenzivnog i intenzivnog* )
  Područje primene: gimnastika,atletika (kratke staze i tehničke discipline), igre sa loptom;
  Fiziološko dejstvo:opšta i specijalna izdržljivost u snazi, brzinska izdržljivost.
  Vremeizvođenja: zimski ciklus
  

Organizaciono-metodski oblici rada

          Organzaciono-metodski oblici rada treba da omoguće racionalno korišćenje raspoloživog prostora i sprava za vežbanje, kao i optimalno korišćenje raspoloživog vremena za vežbanje.
To su:

• frontalno-kružni rad (veliki krugovi);
• grupno-kružni rad (mali krugovi);

Osnovne karakteristike

• organizaciono-metodskih oblika rada su:
• primena jednostavnih vežbi koje svaki učenik može da izvede;
• korišćenje jednostavnih i improvizovanih sprava i rekvizita i mogućnost konstruisanja programa koji može da se proimeni u svakojakim uslovima rada;
• rasporedom radnih mesta omogućuje se takav redosled vežbi kojima se naizmenično angažuju različite mišićne grupe;
• zastupljenost principa progresivnog opterećenja;
• intervalni rad u sportu prilagođen je uslovima školskog fizičkog vaspitanja;
• ostvaruje se veliko “aktivno” vreme vežbanja;
• zastupljeno je individualno doziranje vežbanja;
• razvijanje voljnih osobina ličnosti kao što je samokontrola, samopouzdanje, samostalnost, istrajnost i lična odgovornost;
  

   

  Planiranje, izbor sadržaja (vežbi), priprema didaktičkog materijala (crteži vežbi,brojeva radnih mesta, tablica orijentacionih vrednosti u “malom krugu”
  i CD (u Prilogu)

• priprema radnog kartona sa programom prema metodi trajnog rada;
• priprema radnog kartona sa programom prema metodi intervalnog(ekstenzivnog) rada;
• izrada panoa sa crtežom vežbe na svakom radnom mestu vel. A/3 sa rednim brojem, isto
• kao i na CD-u;
• izrada panoa sa orijentacionim (poželjnim) vrednostima fizičkih sposobnosti prilikom organizovanja vežbanja u “malom krugu” (korišćenje brošure UPUTSTVA ZA MERENjE I PRAĆENjE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI UČENIKA);
  

  Dinamika operativno organizaciono-metodskih postupaka

  A. Koraci

  1. Korak

• Informacija o organizaciono-metodskom postupku (opis i postavljanje radnih mesta, određivanje parova);
• Praktični prikaz i prikaz vežbi video-tehnikom na svakom radnom mestu i u celini programa;

2. Korak

• Pokušaj izvođenja vežbi na svakom radnom mestu u parovima i tom prilikom, komentarisati greške u izvođenju.
• Upoznavanje sa radnim kartonom (i na CD) i načinim evidentiranja rezultata;

3. Korak

• 1.maksimalni test za 30 sek.i upisivanje maksimalne vrednosti (MV) u radni karton. Izračunavanje individualne vrednosti za prve tri nedelje. Organizacija frontalnog rada.

4. Korak

• Sledi ciklus od tri nedelje. Na kraju ciklusa izvodi se 2. maksimalni test i izračunava doziranje za naredne tri nedelje.
  Organizcija grupnog rada.

   

  B. Opis postupka

  1. Metode

1.1. Metoda trajnog rada – primer prema varijanti sa standarizovanim vremenom vežbanja:

Pošto se nauče vežbe, izvede maksimalni test na svakom radnom mestu u trajanju 30 sekundi sa pauzom od 3o sekundi i upiše maksimalna vrednost (MV ), učenici izračunaju za svaku nedelju svoje doziranje prema formuli MV/2.

Vežba se u ravnomernom tempu bez pauze. Za prvu nedelju utvrđuje se vreme vežbanja od 5 minuta, a nakon isteka zadatog vremena, svaki učenik upisuju broj pređenih krugova (n.pr.2,8, ili 2 kruga i 8 radnih mesta). Za narednu nedeljupovećava se vreme vežbanja na 10 minuta, i za treću nedelju do 15 minuta (prema proceni nastavnika može da ostane prethodno zadato vreme). U sledeće tri nedelje povećava se broj ponavljanja na svakom radnom mestu od 2-3 za prvu nedelju do 3-4 za drugu i 4-5 za treću nedelju (prema proceni nastavnika za pojedini razred).

N a p o m e n a
           Varijnata sa standarizovanim vremenom vežbanja je podesnija za školsko fizičko vaspitanje od varijante sa “vremenom cilja” i varijantom utvrđenih obilazaka, jer je jednostaviji za evidentirnje, nastavniku omogućava bolju preglednost vežbanja, a učenicima da prate lično poboljšanje u izdržljivosti izvođenja celog programa .
           Evidentiranje broja obilazaka ne mora da se vrši posle svakog časa, već samo na kraju nedelje (na kraju jednog standarizovanog vremena).
           Program vežbi , osim vežbi trupa, ramenog pojasa (kao prevencije pojavi telesnih deformiteta) i vežbi za opružače nogu, treba da sadrži i vežbe koje se koriste u obučavanju tehnike trčanja, ali su i u funkciji su usavršavanja lokalne mišićne izdržljivosti (primer u prilogu).

1.2. Metoda ekstenzivnog intervalnog rada

          Pošto se nauče vežbe /, izvede maksimalni test na svakom radnom mestu u trajanju 30 sekundi i pauzom od 3o sekundi i upiše maksimalna vrednost (MV ), za svaku nedelju učenici
izračunaju svoje doziranje prema formuli MV/2.

Za prvu nedelju vrši se jeadan obilazak, za drugu dva i za treću tri obilaska,nakon toga
sledi 2. MV. Obim vežbanja se povećava i to za prvu nedelju sa MV/2 na M(MV+1)/2 za sa jednim obilaskom, za drugu M(MV+2)/2 sa dva obilaska i za treću nedelju M(MV+3)/2 sa tri obilaska.

Vežbe se izvode u laganom tempu sa tačnim izvođenjem svake vežbe.
Pauza između svakog radnog mesta je 3o sekundi što odgovara promeni mesta i pripremi za sledeću vežbu.

          Program sa jednim obilaskom primenjuje se u pripremnom delu časa, sa dva, ili tri u drugom delu glavnog dela časa ako se glavna tema izvodu u frontalnom radu ili grupnom sa istim zadacima. Posle drugog MV, za sledeće tri nedelje primenjuje se program sa dva, ili tri obilaska kao”mali krugovi” u grupnom radu sa različitim zadacima.

Napomena
           Metoda ekstenzivnog intervalnog rada pogodna je za školsko fizičko vaspitanje zbog toga što standarizovano vreme vežbanja i pauze obezbeđuje disciplinu rada, te nastavnik ima dobru preglednost celog toka vežbanja
Pri ovovakvom vežbanju dominira razvoj izdržljivosti u snazi . Ne preporučuje se veće dopunsko opterećenje,osim medecinki, palica ili kugli.